Moje ime je Brend

Dobrodošao u svet brenda, ne znam koliko si upućen ali ti danas živiš u svetu gde je marka koju nosiš od velike važnosti. Ne samo da će ti pomoći da se pokažeš u najboljem svetlu već ti može omogućiti i da stekneš prijatelje . Zamisli da danas dobiješ na Loto-u , kupiš sebi novi automobil uplatiš letovanje kupiš odeću i ostatak trošiš uzaludno na izlaske po restoranima kafićima bazenima. Odjednom, u trenutku kada se pojaviš u kafić i ostaviš ključeve svog novog autobomobila na sto, dobijaš pažnju ljudi. Šta bi bilo kada bi ostao bez dinara, počeo da prosiš na ulici ? Tada bi bio samo odbačena krpa , nepotreban takozvanom "višem sloju" ljudi. "Zdravo", na ulici da ti bude upućeno, previše očekuješ zaista ti si sada jedno veliko ništa. Prosiš na ulici i očekuješ da imaš prijatelja, kako si luckast. Zapravo pravo pitanje je da li su to ljudi ili pokretni brendovi? Današnje druženje se svodi na razmenu iskustava o markama. Pričaju devojke na ulici "Ej znaš kog sam juče srela, onog sa Poršeom bože koliko dobro izgleda". Čekaj , ko tu zapravo dobro izgleda frajar ili porše? "A znas kako je dobro izgledao, imao je na sebi Versaće košulju i Paćoti cipele" .Ukoliko tom momku damo kamio i obučemo ga u odeću bez imena, verovatno če u tom trenutku momak da prestane da postoji. Samo gde? Prestaće da postoji u priči devojke koja mu ime nije pomenula. Ili će prestati da postoji u realnom životu. Kako sve više razmišljam o toj temi shvatam da je ta realnost zapravo postala marketing. Sve se vrti oko reklame. Ukoliko imaš dobru reklamu dobro ćeš da se plasiraš na tržištu, ako si inovativan u onome što rekramiraš izdvojićeš se od druge robe i dobro ćeš se prodati. Stop. Mi ovde pričamo zapravo o ljudskom biću koje ima osećanja i pre svega ime. Nagradno pitanje bi bilo kako se zove dečko iz devojkine priče. Ovim se srećeš svakog dana u svom životu ali podsvesno si se ogradio da to ni ne primećuješ. Ignorisanjem situacija koje se dešavaju u našem svakodnevnom životu nećemo učiniti da one nestanu, šta više samo ćemo pogoršati situaciju jer će one vremenom postati učestalije."Ti ne nosiš Pradu ti nisi decko za mene". "Bože pa tvoj muž ne vozi Audi mora da se nikako ne slažete u braku". "Ukoliko vidiš da mu stvari nisu markirane zaobidji ga, mislim kome je još takav prijatelj potreban". Stop. Novac danas iako igra značajnu uogu u našem životu ali to ne znači da je njegova uloga od presudnog značaja. Ne bi smeli da dozvolimo da se izgubi ta svest. Svest o tome šta je zapravo za vrednovanje. Sve više se vrednuju neke pogrešne i površne stvari. "Da li ti mene voliš zbog onoga kakav sam ja ili zbog uloge koju imam u svom životu". Uloga direktora, menadžera, projektanta. Većina njih ima poprilično dobre plate imaju status u društvu što ih čine više privlačnim od zanatlije i zemljoradnika. Naravno da treba da se trudiš da se ostvariš na polju karijere ali samo pod uslovom da je to ono što zaista želiš. Ukoliko te više čini srećnim da radiš na polju , nemoj se ustručavati. Nije važno šta će drugi reći. Ti drugi da radiš kao direktor ne bi ni znali tvoje ime. Jer bi u tom slučaju za njih bio ništa drugo no Brend.

Inspirisana ljudima i svesnim srljanjem u propast. 

Nedodjija

Da li znaš ko si ti zapravo? Da li znaš koja je svrha tvog postojanja? Kakav zvuk ti je potreban da bih se osetio posebnim? Da li zeliš da se izdvajaš iz mase i budeš jedinstven? Satkan od raznih materijala nedostižnim svkom biću na ovoj planeti? Kada ćeš dozvoliti energiji koju poseduješ da se ispolji? Ili ćeš ceo svoj život provesti u zatvoru sopstvenog straha, ukusa pomesanog sa gorkim pokajanjem nakon propuštenih prilika? Prilika da se pokažeš u pravom svetlu da skines masku pokažeš svoje lice strancima na maskenbalu , zaplešeš sa svojom senkom i osmehneš se drugim maskama na balu . Koliko će vremena biti potrebno da se dogodi tako nešto? Minuti, sati , dani prolaze, godine odmiču, ti stojiš u mestu i posmatraš sliku na zidu. Na toj slici je šuma , pune krošnje crvenih listova koje se njišu iznad savršenog zelenila. Tvoja sloboda je na toj slici ili si ti samo tako umislio ? Zasto ne odes tamo gde je tvoja sloboda ? Zasto ne dovedeš slobodu u tvoj svaki dan popiješ sa njom kafu, podeliš koju priču ili odsviraš koju pesmu ? Sloboda voli hrabre, sloboda voli da, kao ptica raširenih krila koračaš kroz život. Nikada nemoj zameriti slobodi na svom ličnom neuspehu. Strah je taj krivac koji  stalno krijući se iza tvojih leđa prođe bez osude. Strah te pokreće samo ne zauvek . On je taj koji pokreće izražavanje a sloboda je ta koja dopušta izražavanju da se pretoči u energiju i da neprestano evoluira. Zamisli da su dirke na klaviru ustvari tipke na tastaturi, to dovodi do poistovećivanja energije koju ispoljavaju muzičar i pisac. Svi smo mi isto pod maskama, tek onda kada ispoljimo svoju energiju tako što skupimo hrabrost i skinemo maske, tek onda možemo uočiti razlike među nama i videti lepotu i druge strane, stvaranja kao razonode, stvaranja kao ljubav, stvaranja kao razocaranje, stvaranja kao besprekornosti. Besprekorno je sve ono što kažeš, sve što dodirneš sve što učiniš za one koje voliš. Onda kada tako počneš da posmatraš svet znaćeš da sloboda nije samo na onoj slici koju posmatraš , sloboda je svuda oko tebe. Sloboda je u dodiru osobe koju voliš , sloboda je u majćinskom pogledu, sloboda je u osmehu sa prijateljima. Dozvoli energiji da se ispolji , dozvoli sebi da stvaras , budi slobodan.

Inspirisana pesmom            
Kuba -New Ancient Dreams

Tajna

Ne želim da priznam da si uzeo moje srce tako tajnovito i nežno. Iskradam se iz svojih snova samo da bi preživela stvarnost koja mi neda mira. Jer čim počne da me hvata san ja čujem tvoje korake, osećam tiho tvoj dah na vratu i onda otvaram oči. Ti ležiš kraj mene i govoriš mi da me voliš, svojim usnama mi to i dokazuješ. Slepo ti verujem možda samo zato što sanjam. Verujem, sve dok mi suze ne prosvetle vid i onda gutam knedle poistovećujuči ih sa mukama koje će tako jedino nestati. Brišem oči i ti nestaješ zajedno sa osmehom na mom licu. A za sobom ostavljaš bol nikada izrečene ljubavi.

Otkrivenost uma

Moje čulo mirisa je ponovo tu. Osećam mirise mešavine zelene i plave boje. Čujem lavež psa i zamišljam ga kako trči po otvorenom beskrajno velikom polju punom cveća. Šušti vetar, šušti njegov dodir prilikom maženja sa krošnjama drveća. Sve je mirno, sve je besprekorno. Ležim na ležaljci, velikoj platnenoj ležaljci. Posmatram sve oko sebe i upijam lepotu svega što vidim. Nema nijedne osobe, samo reka, lavež psa i tišina, tišina koja je obema rukama obgrlila moju dušu.

Tajna večne mladosti

Kada si bio mali svet je za tebe bio cudotvoran. U svakoj senci video si nov zivot , mislio si da covek nije nikada sam jer ima senku koja će ga večno pratiti u tišini. Pratio bi automobile kako prolaze i nagađao boje istih a onda kada bi pogodio boju kojeg automobila  častio bi sebe sladoledom. Jurio si ka prodavnici imitirajući ptice smejajući se suncu vrteći se oko svoje ose . To se zove sreća to se zove i sloboda. A sada ? Sada više kao da nema tog deteta koje si nekada bio, zaboravio si da to trebaš nositi u sebi čitav svoj zivot. Sečaš li se mirisa bakine pogače? Sećaš li se prvog pada sa bicikle iliti mirisa Jasmina u kosi tvoje prve simpatije? Sećaš li se karmina zene koju si voleo ? E pa u sećanju dragi moj , tu se krije tajna večne mladosti. Dok god mozeš da se prisetis najlepsih trenutaka koje su ostavile pečat u tvom životu

 veruj mi, bićeš mlad.