Moje čulo mirisa je ponovo tu. Osećam mirise mešavine zelene i plave boje. Čujem lavež psa i zamišljam ga kako trči po otvorenom beskrajno velikom polju punom cveća. Šušti vetar, šušti njegov dodir prilikom maženja sa krošnjama drveća. Sve je mirno, sve je besprekorno. Ležim na ležaljci, velikoj platnenoj ležaljci. Posmatram sve oko sebe i upijam lepotu svega što vidim. Nema nijedne osobe, samo reka, lavež psa i tišina, tišina koja je obema rukama obgrlila moju dušu.
Нема коментара:
Постави коментар